Čudan dan

Dakle malo mi je čudno sve to. Selidba u Rijeku. Sada tek shvaćam koliko sam se gurao i gurao, ignorirao osjećaje usamljenosti. Najviše mi fali moj dragi. Fali mi naš život. Više to nije samo moj. Osjećam veliku povezanost. Ne mogu nijekati, postao je dio mene. Da li je dobro vezati se ili ne? Mislim da imam veliku slobodu s njim, pa tako i slobodu da mogu reći da mi fali njegova, aura, njegov miris, dodir. Blizu je, ali se čini predaleko. Mislim da nema smisla biti s nekim ako se ne vežeš. Sav taj nju-ejdž je super kad si singl. Kad postaneš dio albuma, sve je drugačije. Možda je meni tako. Vezanjem za njega zapravo dobivam sve više i više. Sve ide tako lagano i fino. Nije teško biti vezan za njega. Učinio bih sve za njega, a ne znam zašto. Nije samo da i meni bude bolje. Želim da uživa, da raste, da bude tko želi. Ne želim ga sputavati i želim promatrati kako se razvija. Zakupljam se drugim stvarima da mi vrijeme brže prođe. Još malo pa je sa mnom. Nije ni njemu lako. Onda je teško tješit njega, tješit sebe. Sve će to biti u redu. Sve je to dio škole života. Nije tako strašno. Ima i gorih stvari. Dok god mogu biti ću s njim. Nekad mi je teže ustati iz kreveta nego biti s njim. S njim je sve tako lagano i fino. Mislim da to zovu ljubav?